Zatezna kamata

Zatezna kamata je ono što dužnik duguje pored glavnice kada zakasni sa ispunjenjem novčane obaveze. Na odnos banke i korisnika kredita primenjuje se Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čiji čl. 11 vezuje stopu za referentnu stopu uvećanu za šest procentnih poena. Na dug u dinarima danas iznosi 11,75 %.

Odakle stopa dolazi

Referentna kamatna stopa NBS je 5,75 %, pa dinarsku stopu dobijete kada joj dodate šest poena (čl. 11 st. 2). Obračun je prost, po stvarnim danima i 365 ili 366 dana u godini, bez pripisivanja kamate glavnici (st. 7), a objavljena stopa se primenjuje od narednog dana od objavljivanja (st. 10).

Za dug u evrima ili sa valutnom klauzulom stopa je 8,40 %: polazi od stope Evropske centralne banke na glavne operacije refinansiranja, danas 2,40 %, uvećane za istih šest poena (čl. 11 st. 3). Van odnosa sa pružaocem finansijskih usluga važi opšti Zakon o zateznoj kamati, koji na referentnu stopu dodaje osam poena, danas 13,75 % u dinarima.

Primer na zakasneloj rati

Rata od 26.000,00 RSD kasni 30 dana. Po formuli iz čl. 11 st. 7 to je 26.000,00 × 11,75 × 30 / (100 × 365) = 251,10 RSD zatezne kamate. Obračunava se na iznos koji kasni i ne pripisuje se glavnici, pa se zatezna kamata na zateznu kamatu ne obračunava.

Zašto od nje zavisi najviša efektivna kamatna stopa

Zatezna stopa nije samo cena kašnjenja: ona pomera i ograničenja koja banka mora poštovati u trenutku zaključenja ugovora. Po čl. 12 st. 4 do 7 najviša efektivna kamatna stopa (EKS) na kredit je zatezna stopa uvećana za četiri poena, a na stambeni kredit zatezna umanjena za 2,5 poena, po valuti ugovora. Kada se referentna stopa NBS ili ECB promeni, pomeraju se i zatezna stopa i ta ograničenja.